"Očekivala sam da me izbace, a Vučić..."

Госпођо Сандра, радите оно за што сте се образовали и што знате, од бављења политиком у земљи Србије нећете имати користи, а надобудни нека телале политиком коју наивни прихватају здраво за готово.

За утјеху Санди Рашковић она је барем у нечем била успјешна - вратила је једну офуцану странку као што је ДСС у Скупштину Србије крманећи по прилично запјенушаном мору. Њен предходник, Војислав Коштуница Гарави, без премца је најнеуспјешнији србијански политичар после Слободана Јовановића. У односи на Гаравог Санда Рашковић је барем сачувала образ.

У демократским странкама се не организују чистке, нити се смишљено развијају демагошке вештине за освајање и одржавање унутарпартијске власти. То зато што би демократске странке требале да на опрезан и интелектуално дистантан начин приђу феномену власти као таквом, како се не би извргле у аутократске и дисциплиноване бирократске странке, те да на државном нивоу не би заступале отуђене ауторитарне и уске етатистичке интересе. Демократске странке би требало да изнедре демократско вођство, пошто ни демократске државе не могу да функционишу без (демократског) вође. Извесно, госпођа Рашковић је успела да врати посусталу странку у парламент, успела је и да у корист странке придобије проницљивог аналитичара Вукадиновића, подржала је и избор врхунског младог интелектуалца М. Јовановића за свог наследника што је више него довољно за добар почетак новог политичког наступа ДСС-а. Оштро дивергентне странке, међутим, на локалном нивоу могу да сарађују искључиво на локалним питањима.